Šta je Bolonja i kako funkcioniše studiranje po bolonjskom sistemu?
Ako si tek upisao/la fakultet verovatno si više puta čuo/la izraz bolonjski sistem, ali možda nisi sasvim siguran/na kako zapravo funkcioniše studiranje po Bolonji.
Šta su ECTS bodovi, kako se polažu ispiti, šta znači budžet, šta je prenos bodova i kako sve to utiče na tvoj studentski život, ali hajde da razjasnimo.
Dobra vest je da kada jednom shvatiš pravila igre, lakše ćeš organizovati obaveze, pronaći vreme za praksu, pa čak i uklopiti poslove za studente uz fakultet.
Šta je bolonjski sistem studiranja?
Bolonjski sistem je model visokog obrazovanja koji je uveden kako bi studiranje bilo organizovanije, fleksibilnije i usklađeno sa evropskim standardima. Studiranje po Bolonji u Srbiji primenjuje se na većini fakulteta i zasniva se na bodovima, kontinuiranom radu i jasnoj strukturi studija.
Za razliku od starog sistema, gde se često učilo „kampanjski“, Bolonja studiranje podrazumeva da radiš tokom cele godine kroz predavanja, vežbe, kolokvijume, seminare i ispite.
Ideja je manje stresa pred ispitni rok, potencijalno manje gradiva za ispite i više kontinuiranog rada.
Kako funkcionišu ECTS bodovi?
Ako se pitaš šta su ECTS bodovi i kako se računaju, evo jednostavno objašnjeno:
ECTS (European Credit Transfer System) tj. ESPB (Evropski sistem prenosa bodova) predstavlja bodove koje skupljaš polaganjem ispita i izvršavanjem obaveza na predmetima. Jedna školska godina uglavnom nosi 60 ECTS bodova.
To znači:
- 30 bodova po semestru
- gde svaki predmet nosi određen broj bodova
- a položen predmet = osvojeni ECTS bodovi
ECTS bodovi i bolonjski sistem idu ruku pod ruku, jer preko njih možeš da pratiš napredovanje kroz studije i vodiš evidenciju o ispunjavanju uslova za upis sledeće godine, budžeta i sl.
Kako funkcionišu ispiti po Bolonji?
Jedno od čestih pitanja je kako funkcionišu ispiti po Bolonji, gde za razliku od starog sistema, ovde ocena često nastaje iz više delova. Studiranje po Bolonji nalaže da poene skupljaš kroz: kolokvijume, seminarske radove, prisustvo na vežbama, predispitne obaveze, završni ispit.
Na mnogim fakultetima deo gradiva možeš položiti preko kolokvijuma, pa u ispitnom roku izlaziš samo na završni deo gradiva. To znači manje gradiva odjednom i više šanse da rasporediš obaveze pametno.
Drugim rečima, ne odlučuje jedan ispit sve, već imaš priliku da na različite načine i sa podeljenim gradivom skupljaš bodove i utičeš na svoju konačnu ocenu. I da, to često znači da ćeš imati manje gradiva na završnom ispitu (i manje panike).
Koliko bodova ti treba za budžet?
Tema koja zanima gotovo svakog studenta: uslov za budžet po Bolonji.
U praksi, broj potrebnih ESPB bodova zavisi od fakulteta do fakulteta i propisa, ali cilj je isti, dakle, cilj je redovno davanje ispita i dovoljan broj bodova za ostanak na budžetu.
Zato je pametno da pratiš stanje svojih ESPB bodova tokom godine, a ne tek kad dođe septembar, kao i da imaš u vidu koliki broj bodova je uslov za upisivanje sledeće godine i za budžet na tvom fakultetu. Tako ćeš bolje isplanirati svoje obaveze i ispite na fakultetu.
Savet: Ako planiraš i poslove za mlade uz studije, dobra organizacija ti ovde spašava živce.
Razlika između Bolonje i starog sistema
Ako istražuješ razliku između starog sistema i Bolonje, evo ukratko:
Stari sistem: fokus je na završnom ispitu, manje kontinuiranih obaveza, veća sloboda, ali često i veći haos.
Bolonjski sistem: kontinuirani rad, bodovanje tokom čitave akademske godine, kolokvijumi i polaganje gradiva iz delova, jasnije definisane prava i obaveze studenata po Bolonji.
U prevodu, imaš više obaveza tokom semestra, ali manje „sve ili ništa“ situacija.
Šta je prenos bodova na fakultetu?
Verovatno si čuo/la za prenos bodova na fakultetu.
Ako ne očistiš celu godinu, na nekim fakultetima možeš preneti određene predmete u narednu godinu i nastaviti dalje.
Koliko predmeta i pod kojim uslovima? I to zavisi od fakulteta do fakulteta, pa obavezno proveri pravilnik ili pitaj studentsku službu na fakultetu (ne oslanjaj se samo na glasine iz studentske grupe).
Kako uskladiti studiranje po Bolonji i posao?
Ovo je tema koja je posebno važna i koja često zna biti kamen spoticanja za mlade, a to je kako uskladiti studiranje po Bolonji i poslove za mlade.
Da, moguće je. Zapravo, mnogi studenti upravo kroz poslove za studente stiču prvo iskustvo još tokom faksa.
Najčešće opcije su: poslovi preko omladinske zadruge, part-time poslovi, sezonski poslovi, online angažmani, studentske prakse i sl.
Ako biraš fleksibilne poslove za mlade tokom studiranja, možeš lako uklopiti smene sa predavanjima i rokovima bez većeg haosa. Bonus je da ti CV neće biti na nuli u trenutku kada diplomiraš i odlučiš da se upustiš u tržište rada.
Pročitaj još: Poslovi za studente i omladince
